Поводом Дечје недеље под слаганом „Моје је право да
живим срећно и здраво – за одрастање без насиља“, ученици моје школе, заједно
са својим учитељима, обележили су недељу на занимљив начин.
С обзиром на то
да је акценат ове године стављен на „одрастање без насиља“ ученицима је као
појам за размишљање представљена реч „емпатија“ (саосећање), нешто што свако
биће у себи треба да негује, јер нико не би требало да буде неосетљив на људску
патњу. Да бисмо разумели осећања других морамо себе замислити у тешкој
ситуацији. Носити тесне ципеле је исто што и доживљавати нечију патњу, у туђој
кожи обично није баш лепо. Насупрот томе, „обути већи број“, упућује на жељу
детета да одрасте, да се идентификује са родитељом, учитељицом или другим
узором. Таква игра може изазвати пријатна осећања.
Како је то
ходати у туђим ципелама, питали смо ученике ОШ „Алексе Дејовиић“, на шта су они
дали занимљиве одговоре, попут: Не
можемо добро да трчимо ако су нам ципеле
велике, Осећамо бол ако су нам тесне
и сл. Управо једна таква активност која побуђује дечју пажњу и жељу за игром,
јер деца кроз игру одрастају, била је и тема дана Дечје недеље „У туђим
ципелама“.
Ученици су тај дан пробали велике, али и мале, тесне
ципеле, штикле, чизме и опанке…Тако обувени спроводили су игре (ИО Крвавци) –
игре хулахопом, трка са препрекам и сл. након чега су говорили о својим
осећањима, указивали да о проблемима треба разговарати. Иако игра има своју
дубљу тематику, они су, играјући се, лепо забавили.
Оно што је поткрепило овај занимљив дан је и писање
порука подршке: Насиље није решење, Не бој се, пријави насиље, Не туци пса,
Решавај проблеме речима, а не тучом, Ружне речи остављају рану на срцу, опрез…
Овакав вид педагошке побуде у ученику открива путеве размишљања о туђим
осећањима; како се осећају они који су жртве насиља и колико је њима подршка
потребна, лебдела су питања.
Активност током
овогодишње Дечје недеље била је и шарада „Загрљај“. Деца су пре креативног дела
радионице грлила своје другаре неколико секунди, након чега су говорили о
својим осећањима. Уз раздрагану музичку пратњу цртали су себе у загрљају драге особе кредама и угљеним
штапићем на пак папиру. У таквој групној радној атмосфери осећао се колективни
дух, раздраганост и чаролија дечјег осмеха.
Моћ загрљаја
је велика. Јeдан искрeн загрљај драгог пријатeља можe имати јако снажан утицај
на нашe тeло.
Порeд смeха, научници су открили да и загрљаји имају лeковита
дејства на организам. Загрљај повeћава ниво окситоцина – хормона вeзивања, што
чини људе блискијим и поверљивим, а другарске односе искренијим.
Активност која је допунила и претходно наведено је и
„Змајеви пријатељства“ , креативна
радионица са родитељима и предшколицима (ИО Злакуса). Заједно са њима деца су
правила змајеве у којима смо нашли симболику овогодишње теме Дечје недеље. Змај
који лети сиболизују храброст, неустрашивост и новорођење, слободу. Баш тако би
требало да се осећају и они који су на својој кожи осетили насиље. У са
родитељима, уз помоћ друга или другарице, ученици су проналазили занимљива
решења од кеса у облику змајева. Ученици матичне школе у Севојну затворили
су Дечју недељу маскенбалом, а у суботу
је и одржан крос – Трка за срећније детињство.
Нема коментара:
Постави коментар