Неговањем традиционалних вредности крооз јавни час само је једна од
угледних активности које креативни учитељи реализују. Тиме се настоји да ученицима развија осећај припадања изворног
народног стваралаштва и културолошког идетинтета. Школа се тенденциозно
развија, прати савремене европске трендове, али се негде на том путу, у
достизању савремених токова образовно-васпитног живота традициналне вредности,
латентно губе. Често у појединцу, али и у колективном мишљењу, тиња питање да ли се наше
народне културолошке вредности помало заборављају. Ако је то тачно, зашто је то
тако и зашто наше образовање све слабије почива на темељима изворних вредности?
Мало ко од нас је узео гусле у руке, опипао их или засвирао, сазнао шта значи
„опута“, „варјача“ или „лучац“ на гуслама; какав је осећај епски појати о
јуначким подвизима и по чему су гусле добиле назив „годсли”, што значи
жица... Јединственог изгледа овај инструмент уписан је на листу УНЕСК-а.
Ми препознајемо препознајемо овакве вредности и настојимо да на таквим основама градимо образовно-васпитни рад – да их представи ученицима гроз угледни јавни час. Љиљана Веизовић, учитељица другог разреда у Крвавцима, одржала је угледни (јавни) час за ученике 2. и 5. разреда и остале који су желели да присуствују обради народне епске песме „Марко Краљевић и орао". Употребом гусала присутнима је употпуњен доживљај епске поетичности. У томе је учитељици помогао гуслар Драгослав Главоњић, као и Вукашин Станић, ученик наше Школе и млади члан Удружења гуслара и народне традиције „Право у жицу".
Ученици су били изненађени звуком инструмента, постављали су разна питања,
како другаци, тако и петаци, који такође уче епске песме те им је овакав угођај
добродошао. Ученици су се упознали са деловима гусала, испробали како се на њима свира и на тај начин обогатили
досадашње искуство нечим новим. Све то је указивало да је доживљај био потпун и
чулан.
Гуслање у Ужицу живи, нарочито последњих година, а доказ за то је рад
Удружења које је окупило око тридесет чланова и ради у две секције: за децу од четири
до десет година и за старије од петнаест година.
Нема коментара:
Постави коментар