РОДИТЕЉИ У АКЦИЈИ

Школа је установа која има свој образовно-васпитни ток и деловање. Ученици су њен централни део, али ништа мање важан део су и њихови родитељи. Школа их укључује на разне начине те су они интегративни део живота школе. Кроз законска тела одлучују о важним питањима; посматрачи су, активни учесници на приредбама, разним културно-спортским догађајима, Отвореним вратима школе и сл. На тај начин њихово пасивно или активно присуство указује на то да су неизоставни у стасавању свога детета у школским условима живота, као и то да су неопходна полуга у покретању разних акција за које школа некада нема могућности или снаге.

      Ретке су оне ситуације када родитељи изненаде несвакидашњом иницијацијом – на пример самоиницијативно уређење школског простора, учешће у хуманитарним акцијама и сл. Њима је заиста важно да, на неки начин, дају свој допринос школи. Још ако је то акција која је и несвакидашња, у оквиру које су дали и материјални допринос, онда такав вид залагања заслужује посебан осврт и похвалу. Родитељи деце које учимо требало би да буду наши сарадници  са којима  успостављамо задраве пословне односе. Срдачност и приступачност је приступ који гради  темељ ка даљој сарадњи, јер тако би требало. Нама се верује, тако би требало. И шта све још „тако би требало“, али није. Но, ако остваримо и веће сарадничке односе, доживимо поштовање, поверење. Тако би требало? Ми  имамо исти циљ – да радимо на томе да њихова деца, наши ученици, постану добри људи.

У мојој школи постоје родитељи који су вољни да учествују у разним акцијама. Бележимо разне хуманитарне акције у којима су они учествовали или били иницијатори. Било је ту и акција чишћења дворишта, донирања и сл.

  У издвојеном одељења у Крвавцима самоиницијативно и периодично покрећу акцију уређивања учионица у којима уче њихова деца. Пар година уназад посебно је запажена акција улепшавања учионице декупаж техником, коју су родитељи спровели заједно са учитељицом и ученицима. Зидови су претворени у мурале апстрактне лепоте, на којима се, поред дидактичког материјала, налази и по која уметнина. Ђаци и даље уче у учионици рустик стила испуњеној топлином и уметничким набојем.

    Ове године родитељи су имали сличну идеју и уредили учионицу 3. разреда; помагали су у кречењу зидова, окачили нове завесе са рупицама у облику звезда, а доњи део зида украсили стикер планетама. У таквој учионици желе да уче њихова деца. Тиме су деци индиректно показали да је та учионица – свемир простор у ком се истражује, спознају нови светови, где дечје главице попут планета лутају, жељне знања и дружења.

                                                    

Ништа мање није ни у школи у Злакуси и у матичној школи у Севојну. У Злакуси су родитељи, у склопу пројектне наставе у првом разреду, иницирали уређење школског дворишта – реновирање клацкалица, фарбање. Сада деце имају лепо школско двориште адаптирано за игру и забаву.

На овај начин „родитељи у акцији“ не чине само добро свом детету, већ и заједници. Њихов подвиг задире у етичке и естетичке вредности васпитања и образовања. Тиме дају пример својој деци. Упућују им поруку да се труд исплати; да је пријатније учити у инспиративном простору, да је предузетнички волонтерски дух нешто што би требало гајити у себи... Тиме указују поверење, и учитељу своје деце и школи уопште, било да овакву акцију спроведи родитељ – појединац или група њих.