ДРАМСКЕ АКТИВНОСТИ У НАСТАВИ

Драмска комуникација у настави
,,Лисица и гавран"

Драмски метод је ваљан и креативан приступ у настави који нема за циљ савршено драмско интерпретирање, технику симулације, већ ексцитацију ученика и трајно памћење садржаја, слободу изражавања, стицање самопоуздања, као и самостални приступ проблему. Драмски приступ у настави није често заступљен јер захтева велику припрему наставника (учитеља), али сама могућност примене резултира бољом визуелно-звучном сензацијом, чији је исход интензивнији доживљај, дугорочно памћење и квалитетније учење. Некада су довољне и кратке импровизације – драмске секвенце како би се побудила активност и створио услов за решавање проблемске ситуације.

Драмски приступ учењу наставних садржаја, захваљујући драмским методама и техникама, представља средство учења у образовно-васпитном систему који мисаоно ангажује децу: приступ проблемској ситуацији, јаснија перцепција и боље разумевање односа ликова и њихових особина. Треба истаћи да се драмским приступом не остварује учење технике глуме, или како се треба припремити за наступ, иако то није занемарљиво, већ да се на креативан начин учи и покаже индивидуално умеће, да се проблемској ситуацији прилази оригиналним приступом, а и развија критичко мишљење и социјалне вештине. У драмском приступу учења неког наставног садржаја није важно да ли ће то ученици квалитетно глумачки извести, јер то и није циљ, већ како креативним размишљањем подстаћи креативни потенцијал који деца носе у себи. Драмски приступ у настави је процес који својом атрактивношћу оставља простор за интеракцијске односе унутар самог драмског деловања, а и ван њега, где ученици могу да прикажу дотадашње стечено искуство, као и да стекну ново, и да оформе нове вештине и навике.

Побуђивањем експресије и трансформације у лик, учитељ уводи ученике у свет истраживања, код њих подстиче непосредни доживљај, а то је важно за стваралачки набој, знатижељу, машту и целокупан креативни процес који ће сам по себи постати игра. Таква драмска активност у настави има интенцију и да забави − изазове импресије, потребу за маштом, оплемени дух „глумца“ и гледаоца.

Драмским приступом ствара се и несвакидашња клима у учионици, што додатно мотивише децу за учењем и учествовањем у заједничким активностима. У таквој позоришној партиципацији и сам учитељ – водитељ бива учесник, што на децу оставља снажан утисак и уверење да раде нешто добро и важно.

Може се казати да је учитељ континуирано укључен у драмску комуникацију, некад је то директно (глуми), а некад индиректно (надзире, пружа подршку и храбри). Његова улога је важана, нарочито ако се у драмској комуникацији појаве проблеми. Један од проблема је и превазилажење страха од грешке. Учитељ је дужан да зналачки демистификује страх од грешке као емоцију која се понекад јавља у драмској комуникацији. Пошто је циљ, поред учења, и интеграција у групу, учитељ мора пазити на осетљивост стања детета, тако да процена успешности није приоритетни циљ драмске комуникације. Уколико дете из осетљиве групе осети да учитељ себи даје улогу судије, осетиће нелагоду и страх. Дете треба да схвати да и учитељ са њим улази у улоге, у драмски свет (Лугомер, 2001). Коришћењем драмских метода и техника у настави као средства учења, учитељ подстиче развој дивергентног мишљења код деце. Такође, за учитеља рад у драмским активностима је надахнуће, јер у основи учитељског бића живи естета, поштовалац уметности, ако не и уметник. Уз то, овакав рад са децом доприноси бољем упознавању ученика, тј. сагледавању њихових потенцијала, што је предуслов за развијање личности у целини.

Значај драмске активности у настави, било да је примењена као драмска мотивациона игра или као прозна, прозно-поетска форма, мобилише дечју машту која може деловати као стваралачка. А од свих стваралачких уметности драмска уметност је деци најблискија, јер драмске ситуације су игре дијалога при чему долази до емоционалне импресије. На тај начин дете усваја одрећене појмове који су му приказани путем различитих активности: драмска манипулација Прстићи питају драматизација басне Гавран и лисица – лутке на штапу и позориште сенки), драмске импровизације

Игре у образовно-васпитном процесу су неопходне, нарочито у млађем школском узрасту, јер игра је дечје искуство и нешто што је њима својствено. Заправо, игра је средство у циљу учења. Драмска активност није ништа друго до игра, и то игра која својом позоришном атрактивношћу буди радозналост детета, мобилише пажњу, подстиче машту, бољу социјалну интеграцију у одељењу. Драмска активност, како за децу која немају тешкоће, тако и за децу са тешкоћама у развоју, може деловати терапијски, јер њене су могућности велике. Значај драмске активности у настави, било да је примењена као драмска мотивациона игра, драматизација, драмска импровизација и сл., мобилише дечју машту која може деловати као стваралачка.

ГАВРАН И ЛИСИЦА

 - драмска интеракција на часу српског језика-

угледни час

Наставна јединица Гавран и лисица је реализована кроз обраду и утврђивање (два часа). На првом часу извршена је класична обрада народне басне на ком је драмска игра спроведена у уводном делу часа (драмска манипулација), док је на другом часу (утврђивање) остварена у централном (драматизација) и у завршном делу часа (драмске импровизације). Пре реализовања драматизације Гавран и лисица  извршена је међупредметна повезаност ‒ деца су на часу ликовне културе правила разне лутке (животиње) на штапу: скицирање, сечење, лепљење, обликовање; глума.. Захваљујући тој корелацији остварен је потпунији доживљај.

СТРУКТУРА 1. ПВОГ ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Мотивациона активност - Прстићи питају

Обнављамо оно што смо раније научили о баснама, али на заниммивији начин. Сваки прст десне руке је један лик који поставља питање деци (направљене су различите главице које се стављају на прсте и имају улогу луткице). Сваки прст − лик има своју личност која се испољава кроз глас учитеља. Прсти говоре различитом интонацијом и бојом и тако дечју пажњу полажу у сферу позоришне атракције. Захваљујући пробуђеној машти деца и не гледају у учитеља који се пројектовао у улогу луткица, већ имају жељу да што тачније одговоре на „њихова” питања

ПАЛЧИЋ: (грубим гласом)

·        Добар дан, децо! Ми смо знатижељни прстићи. Желимо да вас нешто питамо, да нас нешто научите! Треба да нам одговорите на неколико питања. Ја сам Палчић, а ово су моја другари: Кажипрстак, Прстак, Допрстак и Малић.

·        Како називамо предмете које је човек створио руком? (Рукотворине.)

·        А, како називамо оно што човек створи памећу или умом? (Умотворине.)

КАЖИПРСТАК: (раздрагано)

·        Шта су то умотворине? (То су творевине ума. Створио их је народ, односно талентовани људи из народа чија имена обично не знамо.)

·        Које народне умотворине постоје? (Песме, приче, бајке, басне, загонетке, пословице, питалице, брзалице, разбрајалице...)

ПРСТАК: (сталожено)

·        Како се зове наш великан који је највише заслужан за постојање народних умотворина код нас? (Вук Стефановић Караџић.)

ДОПРСТАК: (женским гласом)

·        Реците нам, шта су то заправо басне? (Басне су кратке поучне приче у којим животиње имају особине људи.)

·        Како називамо басне у којима аутор није познат? (Народне басне.)

МАЛИЋ: (детињим гласом)

А, шта су то ауторске басне? (То су басне које је написао неки писац.)

·        Ко су познати писци басни? (Езоп, Ла Фонтен, Кирилов, Доситеј Обрадовић...)

ПАЛЧИЋ:

·        Драги другари, хајмо ми њима да прочитамо једну народну басну! Слажете ли се?

КАЖИПРСТАК:

·        Али, ви да погодите!

      У шуми живи, у село често иде,

      шуња се шуња, да је коке не виде. (Лисица)                                                                                                                                                                                                                                   

ПРСТАК:

·        Нисам леп као паун, а немам ни неку моћ,                                        

            нек вам ово буде на ум, имам перје као ноћ. (Гавран.)             

ДОПРСТАК:                                      

·        Погодите шта ћемо вам прочитати?! (Лисицу и гаврана.)

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА

Након истицања наставне јединице на табли ученици усмерено читају басну у себи са упутстом да обрате пажњу на непознате речи. Ученици су у централном делу часа радили у пару наставни листић. Дечак коме је потребна подршка је седео са омиљеним другом који му је помагао приликом писања и формирања тачног одговора. Повратна информација давана је усменим путем и на плакату.

НАСТАВНИ ЛИСТИЋ

1. Напиши тему басне. (Како је лисица преварила гаврана)

2. Правилно поређај слике у басни. Упиши бројеве од 1 до 5 на црти.

  2. Лисица хвали гаврана.

  1. Гавран је нашао сир.

  4. Гавран испушта сир.

  5. Лисица размишља о гаврановој наивности.

  3. Гавран хоће да увери лисицу како зна да пева.

3. Придружи одговараућу особину датом лику са слике.

4. Објасни следеће народне поуке.

– Не дај боже лисици снагу лава.

(Пошто лисица нема снагу лава она се служи снагом ума, преварама и лажима.)

– Вук длаку мења, али ћуд никада.

(Онај ко је лош, и кад промени одело, остаће и даље лош.)

– Тешко вама када људи почну да вас хвале.

(Људи често хвале кад треба да од некога нешто добију.)

– Једно говори друго твори.

(Једно мисли, друго ради. Особе које то раде су дволичне.)

5. Чему вас је ова басна научила?

(Не треба бити лакомислен и наиван.)

6. У басни „Старо лијино лукавство“ лисица се служила својом памећу. Шта је она урадила? Да ли оправдавате њен поступак?

(Лисица је глумила да је мртва како би преварила ловце. Оправдавам њен поступак јер да није то урадила ловци би је убили.)

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

У завршном делу часа ученици на видео-биму гледају видео Лија, гавран и сир (https://youtu.be/snPQjPz1ykY). Ученици добијају упутства да науче одабрану улогу за следећи час на ком ће се извршити драматизација.

СТРУКТУРА 2. ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА

Обнављамо о баснама.

Деца су подељена у две групе (група која ће глумити у луткарској представи и група која ће глумити у позоришту сенки). На претходном часу су добили упутства да науче за домаћи драмски текст како би га реализовали у централном делу на часу утврђивања. Након тога разговарамо о драмским активностима. Истичемо очигледне поуке − моралне особине ликова; разговарамо о утисцима са представе, о изазваним осећањима. Повезујемо драмску активност са реалном ситуацијом из живота (Да сте на месту гаврана, шта бисте ви урадили? Да ли вам је жао лисице? Због чега? ...Који савет би дали гаврану?). Време предвиђено за реализацију је 15 до 20 минута.

ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА

(драматизација басне)

Прва група, приказ кроз луткарску представу

Ликови: Лија и Гавро       аутор текста: Радован Павловић

ЛИСИЦА: (умиљава се гаврану)

 Ооооо! Здраво Гавро, кућо стара, одакле теби за сир пара?

ГАВРАН: Немам Лијо банку жуту, летех тако и спазих га на путу. Морам                   јести, сир ми прија, од њега ми перје сија.

                 

ЛИСИЦА: Истина је! Перје лепо имаш, црно кaо од свиле, многе би га птице од тебе позајмиле.Није ни чудо што си тако леп, нико у шуми нема такав реп.

                   

ГАВРАН: (одушевљено)  Право кажеш, пријо, нико лепши у шуми није. Такво перје, такво лице, имаш право –  од  мене нема лепше птице. Да бих имао добар глас, овај сир је мени спас.

               

ЛИСИЦА: (уплашено)

 Стани, Гавро! Такав кљун, такав стас, зар још хоћеш да уништиш свој   дивни глас?!

                   

ГАВРАН: (изненађено) Како мислиш пријо Лијо!

                    

ЛИСИЦА: Тако ти себе, предивне птице, не уништавај гласне жице. Ниси знао!? (крсти се) Овога ми риђег лица, па то у шуми зна свака птица!

 Одувек сам  знала да гракћеш и зеваш, ал̕ не и да лепо певаш. Не гутај тај сир, већ пусти  свој дивни глас, певај  ону твоју, за све нас!       

                   

(Гавро запева крештавим гласом и испусти сир који паде лисици пред ноге)

ГАВРАН: (уздигнуте главе пева)

 Ра, гра, грааа, ра, гра, грааа, птица ја сам паметна, Ра, гра, грааа, ра, гра,   грааа, и лисица нека зна!     

               

ЛИСИЦА: (смеје се)

 Виру, виру виру, кажи, збогом сиру. Виру, виру, вир, сад мој је сир.

 Е мој Гавро, кућо стара, сад сира немаш, а ни за певање дара. А ни памети 

 немаш. Остављам те самог, да гракћеш и дремаш!

Друга група ‒ приказ драматизације кроз позориште сенки: 

                                               Лија Враголија и Гавро деле сир

 Ликови: Лија и Гавро            

 (Лисица је спазила гаврана како се спрема да поједе сир)

ЛИСИЦА: (умилно говори)  Гле, гле, Гавра, друга мог, најбољег и јединог. Седи на грани и нико му не 

 ремети мир, а друштво му правим ја и ммммммиришљави сир.

ГАВРАН: (љутито говори)  Што си дошла главо луда, зар не знаш да ми је доста твојих чуда?! Жртву нову нађи и  пусти ме на миру, желим да уживам у овом сиру.                     

ЛИСИЦА: (умилна)  Зар ти тако сјајан и леп, решио да подигнеш реп. Признајем. Јесам била онда јадна. (молећиво говори) Опрости ми, Гавро, бејах много гладна.

                   

ГАВРАН: (разочаран) Оставила си ме онада на грани да гракћем, сам, а стомак да завија цео дан. Знам да ти варање прија, не зову те тек онако лија Враголија.

                 

ЛИСИЦА: Не буди циција, дај бар сира пола, зар желиш да савијем од бола? Зар ћеш да гледаш како патим,  да пустиш да од глади умрем затим.                                

ГАВРАН: (љут) Желим само да ти вратим. (размишља) Ммммада кад размислим, неће бити исто, мени је бар лице чисто. Гладан јесам, али нисам ко ти бесан. Да се не би савила од бола, ево теби сира пола.

ЛИСИЦА: (захвална, клања се) Хвала, друже, до небеса. Испричај ми један штос, засврбе ме нешто нос. Виц неки кажи, нема преваре, нема лажи.                                       

ГАВРАН: (сумњичаво)  Искуство ми моје каже, ова лија опет лаже. Брига тебе за свет бели, ти хоћеш мој сир  цели.  (самоуверено) Ипак, ево теби сира пола. Како ти сада ово звучи? Само да не  умреш  од бола, добро знам како је кад те стомак мучи. 

                  

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА

Драмска импровизација

Импровизација се не понавља и не учи – долази као продукт подстакнуте мисли, маште. У овом случају, ученици треба да римују или да смишљају питалицу. Рад у пару: ученик извлачи једну скривену сличицу и ставља је на чело како не би видео шта се на њој налази. Путем питалице која се римује смишаља асоцијацију за дату животињу, постави допунаљку или пантомимом објасни задату животињу, или да на позоришту сенки од руку покуша да направи задату животињу.аутор чланка

Радован Павловић

Из часописа „Учитељ“ бр. 1, 2017. стр. 25-42