Ученици су растерећени када драмски делују. У одељењу „имају више могућности да се усредсреде на оно што се ради на часу. Драмски приступ у настави није често заступљен јер захтева велику припрему учитеља/наставника, али сама могућност примене резултира бољом визуелно-звучном сензацијом, чији је исход интензивнији доживљај, дугорочно памћење и квалитетније учење. Некада су довољне и кратке импровизације – драмске секвенце како би се побудила активност и створио услов за решавање проблемске ситуације или неки други облик драмске комуникације.
Школске приредбе су неизоставни део школског
живота припремљене за обележавање важних датума. За ученике је ово прилика да
покажу своје таленте, за школу да прикаже
резултате свог рада и најбоље што има, а родитељи
поносно долазе да гледају и слушају своју децу. Поред родитеља, приредбама увек
присуствујуважне званице, представници различитих институција, запослени и
ученици школе. Како је састав публике различит, отуда је важно направити
пригодан програм који ће бити занимљив свима.
Побуђивањем експресије и трансформације у лик, ученици се уводе у ликове, у
свет истраживања. Код њих се подстиче непосредни доживљај, а то је важно за
стваралачки набој, знатижељу, машту и целокупан креативни процес који ће сам по
себи постати игра. Таква драмска активност у настави има интенцију и да забави
– изазове импресије, потребу за маштом, оплемени дух „глумца“ и гледаоца.
У ОШ „Алекса Дејовић“ Севојно, поводом Дечје недеље, изведена
је представа за прваке који су недавно боравили у предшколској установи
„Маслачак“. Сваке године учитељи/це помно бирају одговарајуће текстове који
одговарају узрасту детета и праве приредбу која ће својом особеношћу и
атрактивношћу увеселити будуће школарце у свет игре, учења, али и обавеза.
Представу „Гарави брод“ су спремели трећаци током редовних часова и слободних
активности у школи ( на крају 3. разреда, а извели је кад су ушли у 4. разред).
Како припремање представе није мали подухват, потребно је било радити у
неколико етапа:
- ученици су се прво упознавали са текстом, покушавајући
да добро разумеју значења појединих непознатих речи или речи које нису довољно
фрекфентне у њиховој комуникацији.
- затим су радили вежбе правилне артикулације гласова, дикције и
драмских пауза.
- ученици су парцијално учили текст од прве сцене
до треће
- како би представа била убедљивија и подстакла
различите осећаје код публике, ученици су вежбали и две музичке нумере, које
поткрепљују изговарање текста и чине представу озбиљнијом.
- сами крај је остављен за спајање научених
делова и вежби кретања по сцени (ко где стоји, на који начин се креће по сцени...)
Напомене су дате ученицима да свака улога, чак и она која није главна, у сваком моменту учествује на сцени (брише под, фарба дрво...) јер такви поступци чине глуму комплетнијом и уверљивијом. Текст носи јасну поруку: Дођите у школу. Знање је важно.
Драмски текст „Гарави брод“ је уметнички обликован, тако да се не може
доживети површно, на прво читање, већ са једном дубоком метафором која је веома
увезана са реалним животом, а пре свега са животом школе и детета у њој. Код
ученика који ће их читати засигурно могу изазвати разумевање и учење о правим
вредостима. Језик је пријемчив, дечији и ритмичан. Рима и занимљива имена лица
доприносе покретању знатижеље ученика (Масна Брада, Хладна Супа, Тупа Сабља,
Лаза Камиказа, Шупља Канта..). Певљивост омогућава да се лако уче и још лакше
интерпретирају.
Драмски текст „Гарави брод“ је написао учитељ
Радован Павовић за ученике првог разреда, а на самом реализацији представе,
заједно са њим, радила је и учитељица Зора Стојановић (учитељи ученика 4-1 и
4-2). Текст је сугестиван и изузетно
динамичан, што одговара импулсу и духу ученика овог узраста.
ОПИС: Десетак неугледних гусара, запрљаних, без
васпитања и манира, живе своје лоше навике. Поред свега што раде, воле и да се
веселе, лажу и краду. Овога пута им је благо понестало, јер немају од кога да
украду. Али, од морских птица су чули да постоји острво које се зове Школа и да
се у њој налази шкриња пуна блага. Они не знају да је то благо ЗНАЊЕ и да тиме
што кроче на острво, заправо крећу у први разред. Представа шаље снажне порке
које прваци треба да чују:
ДЕТЕ1:
На правом сте месту, тога је школа пуна.
ДЕТЕ2:
Али, прво се саберите, умијте се и зубе оперите.
ДЕТЕ3:
Чисто обуците, без прљавштине и флека, обришите
бркове од
јогурта и млека.
ДЕТЕ1:
Не плашите се, немој да вас страх штреца, ми се
овде волимо, јер
у њој смо сви деца.
СВИ
ГУСАРИ: А где је благо?!
ДЕТЕ2:
Школа крије једно благо што мењаће ваше стање,
највредније од
свих блага и зове се ЗНАЊЕ.
ДЕТЕ3:
Добро дошли, другари! Пре него шо станете ногама
на наш под, у
море ружне навике баците, јер школа је ваш брод.
УЧИТЕЉИЦА:
Нек вам школа буде као песма, као бајка, ја сам
учитељица, ваша друга мајка. Заједно ћемо пловити, непознато откривати, као рибе знање ловити, играти се и уживати. Иако код нас нисте пошли, верујте нам, у школу сте добродошли!
Креативни
део настајања представе је неизоставан, јер поред самог извођење представе, рад
на костимима и сценографији занимљивији је сегмент рада на представи. У ову
представу, поред ученика, укључили су се и њихови родитељи, те су тако настале
занимљиве креације птица, крила, маски. Идеја ученика је била да сви имају
различите мараме на глави и исцепане мајице. Необично је то што су у овој
представи „гусари“ били боси, што даје посебан доживљај, како деци, тако и
публици, јер својим изгледом и глумом указују публици на стварност доживљеног
(као да су заиста на палуби). Родитељи малих глумаца су се потрудили да костими
буду оригинални, а сваки је одговарао лику који се представљао. На костиму
Свевидећег ока се радило неколико сати. Било потребно спојити/залепити делове
(перја, крила, ноге, маска...). Ни други костими нису много изостали са
детаљима, као што је костим капетана Кукулеле. Озбиљност у приступу и помно
бирани детаљи указују на посвећеност и жељу ђака и родитеља, да лик буде што
верније приказан, а представа на најбољи начин доживљена. Лик капетана имао је
право гусарско одело и куку. Бројио је новце на палуби (а заправо не зна да
броји јер није ишао у школу). Оно што је било врло важно истаћи је то да су
ученици давали идеје за реквизите који би њихови ликови носили. Сваки лик имао
је један реквизит који одаје његов карактер: Лик Бродска Луда (алузија на
дворску луду) увесељавао је посаду (и гледаоце) тако што је имао две поморанџе
које је бацао увис, лик Шупља Канта је чистач брода који цеди сунђер, али
чишћењем све забрља и воду просипа (као из шупље канте), лик Хладна Супа је
куварица на броду која не уме баш да спрема лепа јела („Јело увек служим топло,
те ме зову Хладна Супа“)... Имајући слободу да одаберу сами реквизите подстакнут
је осећај уважености, а самим тим оснажен је карактер ученика, али и карактер
лика којег глуме (Тупа Сабља је сам припремио мач, Масна Брада своју четку за
фарбање, куварица шерпу и кутлачу...)
Сценографија
је помно осмишљена тако да не оптерећује простор у сали у којој се представа
изводила. Гарави брод је направљен од делова стиродура који је после префарбан,
а изглед мора и таласа је представљен плавим платнима. Дотрајали паркет на поду
одговарао је духу представе, јер се стицао утисак да се „гусари“ налазе на
правој палуби (броду).
Музичка
пратња је моменат који појачава набој глумаца, али доживљај публике. За ову
представу одабране су нумере Гаравог
Сокака: „Саградићемо брод“ и „У перлезу стао воз“. Обе песме су динамичне и
лако певљиве, што је глумцима дало полета, те су на самој премијери изгледали
узбуђени, срећни што изводе нешто, први пут, јавно. Имајући у виду да је ово
генерација ученика која је учила за време
КОВИД-а 19, те нису имали прилику да се много сусретну са драмским
извођењем. Овог пута само су доказали да драмска активност не само да је
неопходна у образовно-васпитном програму, већ да је неизоставни процес
формирања личности детета.
Нема коментара:
Постави коментар