ДЕЧАК ОД УГЉА - роман о светлости (рецензија књиге)

писала  Јагода Јеремић Љубојевић, проф. српског језика и књижевности

Роман „Дечак од угљаˮ може се сместити у ред психолошких романа. Протагониста овог дела, дечак Сибин, дубином свог портрета сведочи томе. Његов унутрашњи свет саздан је од трагања за својим „јаˮ, идентитетом, кроз суочавање са најдубљим траумама, са танким нитима патње која провејава обрисима свакодневице. Дечаково одрастање прате недостајања, неприхватања и спознаја суровости стварности, све док светлост свитаца, али пре свега светлост љубави и пријатељства оних који могу да разумеју и умеју да прихвате, обоји све у лепоту и у његовом оку, души и трептајима детињства коначно огреје Сунце. Роман приказује колико и како трауме могу обликовати дете, како изгледа борба са тугама и колико храбрости и снаге је потребно да се све то превазиђе.

 Отуда је ово и роман за децу који олакшава одрастање, књига-приручник са мноштвом путоказа који усмеравају ка доброти, храбрости и упорности.Међутим, његова снажна чаролија обичних животних прилика је и водич за одрасле који детету помажу да исплива из недаћа. Дечак Сибин је јунак чије сивило осветљава прилика да се оснажи када га други прихвате. Тада проналази своје изгубљено „јаˮ.

Нимало случајно жута капуљача, штит витеза од ставрности, бива замењена повезом који значи да је успео. Лице је слободно.

Композиција романа је још један значајан елемент. Кроз прецизно обликоване епизоде и наизглед једноставну, али веома ефектну нарацију, аутор ствара снажну атмосферу. Из ње, понекад јасно провирује следећи догађај, али некада је непредвидива и оставља нас у најлепшем читалачком очекивању. Структура романа може бити линеарна, али истовремено поиграва између прошлих и садашњих догађаја, што омогућава дубље разумевање ликова и њихове прошлости. Кроз ове прелазе у времену, аутор истражује узрочно-последичне везе између прошлих траума и садашњих поступака главног лика. Мотиви сивог, угља, скривања, лица које се не види бивају вешто потопљени и замењени светлошћу свица, сећања на мајку, светлошћу нових пријатеља, природе, коња и села. У саживоту са свима њима, дечак своје слабости из прошлости црпи полако и циљано, тако да оне постају његове снаге. Метафоричност појединачних догађаја, персонификовање јунака и метонимијско означавање надимком, у коме је садржана главна особина сваког појединца, јунака, честа симболика природе и предмета доприносе разрешењу заплета. Враћање наративног тока у прошлост је подсетник. Јачање садашњости је опомена. Тако се и мит о Милану, снови и сновиђења уклапају у врло реалну радњу, иако су бајковити. На крају, та бајковитост и јесте једина реалност: прихватање различитости у којима су деца, која чине здружену петорку, слична, потпуно је фантастичан друштвени елемент.

На претходно је веома важно надовезати васпитну улогу романа. Она чини мост за превазилажење јаза између доброг и лошег, прескакање „паклене јаругеˮ, са којом се деца срећу на свом, нимало лаком, путу одрастања. Кроз ликове и њихове поступке, аутор истражује како друштво, породица и околности обликују понашање детета и његов поглед на свет. Дело може бити и критика друштва које занемарује децу, посебно ону која одрастају у тешким условима, док истовремено истиче важност љубави, подршке и васпитања потребних за превазилажење животних терета. Свет деце и одраслих потпуно је испреплетан и као такав даје шансу свима да напредују, зру, постану „већиˮ, бољи.

Језик дела и његова стилска структура чине приповедни ток питким за читање. Одабир свезнајућег приповедача омогућава да се сагледају све перспективе радње. Дијалози су кратки, језгровити, дечији, али са доста поентирања. Механизам су изградње ликова, доприносе динамици. Приповедање је сликовито, интертекстуалност, прича у причи, у причању баке Ленке о прошлости чврста је спона традиционалног и савременог. Елементи народне књижевности и традиције, лиричност, певање песме дају магијску ноту свему. Речи које се понављају, као мантра, постају кључ који ће отворити нова врата-промену и спасење. Роман постаје роман-лексикон, објашњавајући мноштво појмова, које један млади читалац може да усвоји.

Сибин је јунак катарзе, свако ће у додиру његове љубави и присуства, спознти своје прочишћење, све док се ствари не сложе у јединствену слику среће. Родиће се још један Милан, још један Сибин, један Курјак, све ће бити записано у шапату коња. Срце је смештено у природу. Храст је запамтио причу, а читаоцу се отворио нови свет наде: слобода сопствених мисли, душе и жеље је достижна ако се довољно потрудимо.

 Рекли су о књизи:

„Искушења и подвиг главног јунака нас опомињу да нема одрастања без патње, зебње и недоумица и да је добро што постоје шаптачи - зналци немуштог језика.ˮ

Бранко Стевановић, књижевник/писац за децу

,,На сјајан начин Дечак од угља је наставак Радованове прве књиге „Иза огледала“. Уз помоћ храста и баке, најмудријих бића на свету, мала али необична дружина ће нам открити како је све могуће када су искрени према себи и другима. Како су угаљ и коњи најлепша ватра из које се шире топлота и светлост, уз коју плешу сва деца, без разлике. 

 Јасмина Малешевић, књижевник

„Аутор је вешто зашао у сиве кутке ума тинејџера и осветлио један многима недоступан свет.ˮ

 Бранка Селаковић, књижевница 

,,Роман Дечак од угља говори о изазову прихватања себе  и прихватања других. Говори о тешкоћама свих осећајних и занесених.Говори о свету који је обрубљен тамом, али и о прилици да се из таме итађе."

Жељко Тешић, проф. српског језика и књижевности на Сорбони

,,Оно што јe одраслима обично ван видика, a то су унутрашњe борбe дeцe, њихов свeт, другари и проблeми, Радован извлачи на видeло. Тимe нам приближава и освeтљава богатство дeчијe игрe, маштe, али и проблeма са којима сe дeца сусрeћу. Диван, топао роман, заокружeнe причe, лeпог и нeусиљeног приповeдања."

Данијела Срећковић, учитељ 

,,Уживала сам у свакој страници. Радe пишe јeдноставно, а дубоко; рeално, а опeт магично. Дeчак од угља јe књига која лeчи, подучава и тихо остајe са читаоцeм дуго након читања."

 Јeлeна Ђокић, учитeљ и књижевни блогер

,,Будитe сптeмни да вам Дeчак од угља отвори свe ранe дeтињства... Још дража дeцо, у Високом равном вас чeка нeзаборавна авантура која сe чита у галопу и дижe прашину од којe ћeтe видeти јаснијe вeзу измeђу прошлости и садашњости. Јунаци овe књигe лако постају ваши пријатeљи за којe стрeпитe, којe бодритe и којe ћeтe заувeк волeти са свим врлинама и манама од којих их јe писац врло умeшно саткао."

 Биљана Давидовски, библиотекар

,,Какав свитац од романа! Прича о одрастању која је заистанедостајала нашој књижевној сцени. Сјајна прича, тако топла и дубока. Браво!"

Даница Богојевић, књижевница