ЈЕДАН ДИВАН САН

 

ЈЕДАН ДИВАН САН

♬♫♪ ♬♫♪

Отворено ширим руке, хеј лепото,

умиваш ми тужно лице сјајем својим,

одведи ме мирно за бољим животом,

да као нов, као нов, пробуђен стојим.

РЕФРЕН:

Хоћу сад да снивам један диван сан,

уморан на крају дана,

да све ружно прође као длан о длан,

да живимо срећни и без мана.

Хоћу сад да снивам један диван сан,

да сам срећно дете неба,

да сам ветру стваран, сунцу одазван,

слободан – само то ми треба.

 

♬♫♪ ♬♫♪

Подарио здравље, мир мојој души,

и када тешки, тешки облак врат ми стисне,

месечеву тајну и златну прашину,

па да као нов, као нов, под њом киснем.

РЕФРЕН:

Хоћу сад да снивам један диван сан,

уморан на крају на крају дана,

да све ружно прође као длан о длан,

да живимо срећни и без мана.

Хоћу сад да снивам један диван сан,

да сам срећно дете неба,

да сам ветру стваран, сунцу одазван,

слободан – само то ми треба.

                                                                                         Радован Павловић