С обзиром на то да је језик жив и временом
се мења, доказује нова правила,
прихватамо чињеницу да је учење
перманентан процес и да се системски надограђује.
Чини нам се да се то увек дешавало са правописом, као Сизифовом стеном коју гура узбрдо. Постоји одређен број деце коме правописна или граматичка правила делују несавладива. Некада имамо и духовите примере као што су знаци уводника и заводника, или собјекат, придевкат, грађевинске именице и сл. Почев од тога да се у првом разреду уче основна правописна правила – да се почетак реченице увек пише почетним великим словом, а завршава се обично тачком или другим правописним знаком у зависности од значења реченице, не сме се умањити значај правописних вредности јер их користимо цео живот. Некада је то право сизифовање, али вреди. Захваљујући инвентивности и креативности домишљатих језикољубаца, настава српског језика не мора бити сизифовска, већ забавна, а знање дугорочно. Нарочито ако се садржаји приближе интересовањима детета и начину дечјег размишљања, долазимо до информације поткрепљене ликовном илустрацијом или захваљујући ликовној илустацији информација постаје јаснија, чиме се оставља запис у дугорочном памћењу ученика. Визуелни тип ученика памти информације путем ликовног медија или неког другог визуелног надражаја. Ликовна потпора у савладавању правописних и граматичких садржаја је неопходна. Није толико лако ученицима млађег школског узраста усвојити информацију да се глаголи у негацији пишу одвојено, осим НЕЋУ, НЕМАМ, НИСАМ, НЕМОЈ, а да се именице и придеви у негацији пишу спојено.
Бојан сматра да смо постали толерантни на незнање и неписменост и да се томе мора подвући линија. Карикатуром Сизифа подстиче и уверава читаоца (корисника) у лакоћу учења.Тиме скривено шаље читаоцу поруку да учење правописних правила није сизифовски тешко, узалудно.
Иако је Сизиф симбол узалудности, Бојан
успева да корисника убеди како ниједан тежак посао није несавладив и на тај
начин „малог Сизифа“ подстиче на савладавање правописне препреке. Ове карикатуралне
илустрације нису само намењене млађима, већ и одраслима, образованим људима
који због бремена свога посла некако заборављају на правописна правила. Нe
постоји оправдањe за нeписмeност, говори Бојан за часопис „Она“. Нијe потрeбно бити
нарочито интeлигeнтан да би био писмeн, нити јe правопис нуклeарна физика. Правопис
јe пракса и труд. Вeћи проблeм
у нашeм друштву јe тај, што сe
нико нe стиди свог нeзнања и нe
види проблeм у томe што јe
нeписмeн.
Одлично је!
ОдговориИзбришиHvala!😉
ОдговориИзбришибожанствен текст и Дело
ОдговориИзбришиХвала, колегинице! Ове илустроване картице су сјајне. Пратите нас. Биће занимљивих постова. ;-)
Избриши