ЊЕНО ВЕЛИЧАНСТВО - КЊИГА

Добар друг злата вреди - поверење, стиснуте шаке, загрљаји и осмеси учвршћују пријатељство. Али људи ко људи изневере наша очекивања и хтења, те утеху пронађемо у новим познанствима, кућном љубимцу...или књизи. Стога,  често се окрећемо њој. Тако обично бива када желимо негде да помогнемо и у том бегу упознамо њу - КЊИГУ.  Она ретко изнери, једино њој дајемо шансе изнова. Дакле, читање од најранијег школског узраста не само да у основи описмењује, већ  и духовно богати, чини да јој верујеш, да се заљубиш у њу. На страници ПРЕПОРУЧУЈЕМ представљаћу књиге које би деца могла читати, а и одрасли, што да не! Поред књига моћи ће да се пронађу друштвене игре, приручници за родитеље, кратке рецензије, али и ТОП листа препорука Народне библиотеке Ужице. Између осталог, на овој страници представићу и учитеље/наставнике писце за децу. Циљ ове странице је да подсети на добре стране читања, да се деца/млади упознају са чарима књиге. Књиге воле децу, воле полице, али највише када су прочитане, зато:

          САМО ЧИТАЈ, НЕМОЈ ДА СЕ СТИДИШ,ШТО ВИШЕ ЧИТАШ, ВИШЕ ВИДИШ
                                                    

  

МАЧКА ЗВАНА МИШ 

Да би деца заволела читање требало би

импонудитиприче.И то за почетак кратке приче. Временом ће схватити да баш у тој краткој форми је синтетизована уметничка снага писца и доживљај читаоца. Читалац поред конкретних информација, које добија путем читања,  открива и уметничке дубине дела. Тако он  ствара нови поглед на реалну стварност. А замислите да говоримо о стварности у бајкама, као у овој, а замислите да те бајке нису дуге, већ, гле чуда, кратке! „Мачка звана Миш“ указује на оксиморон, парадоксалан поглед  на реалност бајке.

У потрази за књигама за децу поверење ми уливају наслови који провоцирају пажњу и машту. Каква је то мачка-миш, шта је у њеној глави, шта жели да ми поручи... 

Не прихватам наслове и садржаје који подилазе данашњој моди, већ насловиме који интригирају пажњу детета/читаоца, који ће га позвати на узимање књиге, прелиставање и читање.
На први додир књига је феноменална опремљена - фантастична корица и илустрације већ су ми указале да ће ми се
комплетна свидети, иако је за децу. Шеснаест бајковитих кратких прича су „кључићи за улазак у чудесни  свет...а ко год је тамо ушао није пожелео да га икад напусти“.
​Сергеј Сен-Сењаков има оригинални приступ темама. Стил  ми се посебно допао -  чулан.  Текстом једре  реченичне кованице, које по мом мишљењу, имају  драгоцену естетику (... ваздух који је упао у свиралу постао је тако густ да се могао јести кашичицом. Понекад је музика била од јагоде, а некад од малине...а некад налик на шарену лажу - Тршчана свирала). У овим бајкама с једним крилом лете птице „бинјао“, праве гнезда од плаве глине; птице које никад не умиру, већ када остаре претварау се у плаву маглу.
Магичност нарације прати својеврсност илустрације – једноставног меланхоличног темперамента умирују хладним тоновима, пресечене комлементарним нијансама, а у неким илустрацијама јасно јарка боје детаља узима примат и центар пажње (црвени кишобран). Илустрације нису инфантилне, како су деца навикла, али су неоспорно уметничка достигнућа високих естетских домета. Уживање је посматрати их, као да су их реченице произвеле.
У прилог додајем неколико илустрација Марије Јефтић, а за остатак пронађите књигу у Слеужбеном гласнику.
У овој књизи пронађох реченице које дају сврху мом порталу "КРЕДАрт", а оне  гласе:

Можеш њиме отворити било која врата нацртана КРЕДОМ, оловком и бојама. Иза сваких врата се налазе степенице које воде у чудеснисвет, онога чега још нема, али ће ускоро бити. 

О ПИСЦУ
Андреј Сен-Сењков је песник, прозни писац, преводилац. Написао је 15 књига, превео десетак и добио многе награде. Његова поезија преведена је на 25 језика. Први је открио да је ускличник траг који је оставила тачка кад је поскочила од среће

---

​ЈА САМ АКИКО 

​Ко кажe да су онe само за дeцу? Три наша остварeња - свако за сeбe и свако носи својeврсну умeтничку лeпоту.
 Нeобична, нeконвeнционална, можда и нови трeнд у писању, подсeћа мe на хаику поeзију прeточeну у прозу, нeустаљeних рeчeничних склопова и хумора: “Да сe зовeм у риквeрц, звала бих сe ОКИКА. Боја очију: нeшто као загорeло млeко, само свeжијe. “

ДВАНАЕСТО МОРЕ
- Киа, јунакиња романа која такођe помeра својe границe. Припада (нe)видљивом свeту. „Свe овe свари натрпанe у књигу нe врeдe ништа ако нe научитe да их глeдатe изнутра. Из мрака. Кроз очи онога кога волитe. “


БЕОГРАДСКА МУМИЈА 
– мистична, аватуристичка …јасно написана, бeз оптeрeћивања. Има и eдукативну врeдност. Прави роман за дeчакe који сe носe са одрeђeним животним прeпрeкама.

​