ГАРАВИ БРОД – ПРЕДСТАВА ЗА ДЕЦУ

  

Драмска активност је једнa  од образовно-васпитних метода у настави, у учењу, којa захваљујући својој сврсисходности превазилази оквире постављене наставним програмом. Драмски метод је ваљан и креативан приступ у настави који нема за циљ савршено драмско интерпретирање, технику симулације,

СТВАРАМО БОЉИ СВЕТ - Камп за децу и младе Савеза дистрофичара Србије

 

Камп за децу и младе Савеза дистрофичара Србије годинама остварује циљеве - јачање самопоуздања, развијање креативних потенцијала и социјализације деце и младих са мишићном дистрофијом.

У организацији Савеза дистрофичара Србије у периоду од 22. 8. 2023. до 25. 8. 2023. године, у Врднику на Фрушкој гори,  одржано је 11. по реду окупљање деце и младих оболелих од мишићне дистрофије.

ИНКЛУЗИЈА НИЈЕ ИЛУЗИЈА

 Интервју са Маријом Бастић

Инклузија је релативно нови концепт у васпитно-образовном систему. Због тешкоћа на које наилазимо у реализацији ове образовне тенденције, временом се она доживљава као илузорна. 

Но, инклузија захтева нове наставничке компетенције, али и људске – толеранцију, недискриминацију, разумевање... и остале животне врлине које воде ка инклузивној култури. 

Једна од оних која гаји вредности  у циљу инклузивне друштвене трaнсформације је учитељица Марија Бастић, аутор/ка и реализатор/ка пројекта „Инклузија није илузија“.

ЛУТКЕ НАСТАЈУ ИЗ ЉУБАВИ

Интервју са Анитом Пешић Луткољубицом

Вапитачи/це и учитељи/це су главно упориште за стицање основа васпитања и образовања детета. Поред тога што обављају веома важан и друштвено одговоран посао налазе времена да своје професионалне капацитете прошире, а све то како би унапредили квалитет васпитања и образовања. Анита Пешић познатија и као Луткољубица, поред тога што је и песникиња, захваљујући својој ликовној флуентности, васпитачке компетенције исказује и као организаторка ликовних конкурса, на којима као награду за најбоље цретеже лутке, прави оригиналну лутку према том цртежу.

БЕСЕДА-ХИМНА ИСТИНИ И ЉУБАВИ - 7. такмичење у беседништву

Човек је биће заједнице, али је и биће дијалога. А беседа као форма комуникације даје простор на којем је могуће засејати природност, спонтаност, искреност, али и слободно излагање препознатљиве реалности која има све шансе да се претвори у искуство и живот. Беседе они који трагају за истином, лепотом и смислом. Истином, наглашавам, јер мудри људи су препознали да је истина несавладива силама зла, за нас је она чврст, непоколебљив темељ на којем можемо трудбено и сигурно зидати кулу животне радости. 

Поводом рођења Десанке Максимовић, 16. маја 1898. године, ОШ „Алекса Дејовић“ Севојно, у сарадњи са Народном библиотеком Ужице, реализовала је 7. такмичење у беседништву. Тема такмичења је била: Беседа-химна Истини и Љубави. 

ДЕЧАК ОД УГЉА

одломак из романа у припреми ,,Дечак од угља"

аутор: Радован Павловић

Linda Vachon

Звонило је за крај другог часа. Сви су жељно ишчекивали да се час математике заврши како би ђаци што пре изјурили из учионице у намери да заузму боља места у школској кухињи. Редовно су се у трку заглављивали на вратима учионице, јер троје-четворо тврдоглавих нису успевали да направе стратегију освајања школског ходника. На првој линији фронта, најсилнији и најхрабрији кретали су се у стампеду, као бизончићи који остатак свог крда оставља у пепелу афричке прашине. Из одељења 4-3 излетали су гнуови, газеле, по која жирафа, слончић... оглашавајући се различито, а из 4-1 крилима су лепетале разне птице. Нису дозвољавале бизонима да пређу испред њих. Било је ту препелица, ждралова, али и понека афричка кока. Девојчице нису у томе уживале, али је било појединих које су желеле да престигну дечаке. Ходник је звечао од жагора и испуњавао читаву школу од првог до трећег спрата. Кад се заврши поход на школску кухињу, из учионица су излазиле посебне врсте – учитељице.

КАО ПРВО, СПАСИ ДРВО

 ЕКО јелке

 

У оквиру активности у којима се јача улога учeника у заштити животнe средине реализоване су планиране активности „Као прво, спаси дрво“. Шуме имају непроцењив значај за очување животне средине – штите животну средину од загађивања, већа шумовитост даје бољи квалитет ваздуха, јер шума само на једном хектару произведе око 800 тона кисеоника годишње.